Dolinom kraja mog da prođeš,
Ognjen put do nje vodi,
Ispravan korak pružit treba,
Vidjet ti lađu podno brijega vela.

Gordi jablan godinama opominje,
Užad olabavila, zadnje niti drže...
O provu val čavle izbija,
Drvo truli, sidro više ne drži.

Oluja jedra nam strgala,
Brodu moj jel' toneš?
Bol dnom te vuče, polomljena tvoja vesla,
Hrid strma hoće da nas dotuče.

Prkosit vjetru ponovno da ti je,
Uzalud kad tvoja luka popunjena stoji,
Nove uvale tražit nam nije,
Svetac kormilo hvata, ne da valu da je svlada.